Politički ciljevi:
Ciljevi i zahtevi
Mi iz Peperoncinija smo uočili veliki nedostatak: Manjak finansiranja za preduzimanje akcija protiv deportacije. Koji su ciljevi duboko iza našeg rada?
Peperoncini zahteva:
– Ponovno uvođenje državne zakonske pomoći (PKH). U teoriji, kao tražilac azila imate pravo da se prijavite za PKH i na taj način dobijete pravnog zastipnika. U praksi, ovakvi zahtevi skoro nikada nisu odobreni.
-Visoke standarde za procenjivanje posledica deportacije. Sudovi moraju da budu politički nezavisni i realni pri donošenju odluka zasnovanih na zemlji porekla. Stoga, izveštaji nevladinih organizacija moraju biti uzeti u obzir. Videli smo da je situaciji u Tunisu pristupljeno na osnovu izveštaja Kancelarije za strance iz 2002. godine, iako se od tada u Tunisu, između ostalog, odigrala i revolucija!
-Borbu protiv razdvajanja porodica. Zvuči sasvim logično da ne biste smeli da razdvajate porodice pri čemu samo određeni članovi bivaju deportovani. Ovo međutim nije sasvim jasno Centralnoj agenciji za strance. (Ovo se odnosi na slučaj gospođe D.)
-Potpuno ukidanje koncepta „bezbednih zemalja porekla“ i individualnog testiranja za azil. Pravo za traženje azila je jedno od osnovnih ljudskih prava, garantovano Ženevskom Konvencijom. Ono obuhvata i pojedinačno ispitivanje svakog podnosioca zahteva za azil. Međutim, službe koje se bave zaštitom ljudskih prava, u poslednje vreme se na apsurdan način sve više vode idejom „bezbednih zemalja porekla“ .
-Politički nezavisne centre za savetovanje azilanata, finansirane iz državnog budžeta. Prema propisima Evropske Unije, službe za savetovanje u vezi azila su neophodne kako bi pojasnile azilantima njihova prava, obaveze, i mogućnosti. Već godinama Nemačka odbija da prati ove regulative. Shodno tome, primera radi u Lajpcigu, jedva da postoje stalna savetovališta za azilante.
-Državno finansiranu arbitražu sa nadležnim organima, advokate za civilno pravo, i doktore unutar domova za izbegla lica.
Kakvo bi trebalo biti naše društvo?
U idealnom društvu procedura za azil bila bi registracione prirode. Svaka osoba koja veruje da joj je neophodna zaštita u Nemačkoj trebala bi je dobiti. Mi se usuđujemo da dopustimo svima da sami odluče kada i gde im je neophodan azil. Takva procedura azila imala bi mnoge prednosti, uključujući zaobilaženje ogromnog birokratskog procesa koji trenutno postoji.
Izbegla lica vise ne bi morala da ulažu ogromnu energiju na preživljavanje u teškim uslovima u prepunom domu čekajući na odluke nadležnih organa. Umesto toga bi od samog starta davali konstruktivni doprinos našem društvu.
Pristup kursevima jezika, radnom tržištu, i život u normalnim uslovima, omogućili bi izbeglim licima da izgrade novi život ovde.
Mi u potpunosti odbacujemo rasizam i Islamofobiju! Mi moramo da zaštitimo ljude a ne da ih se bojimo, i da širimo podršku a ne strah. Otvoreno društvo je daleko bogatije od onog sačinjenog od “ljudi” zarobljenih u “trci pacova”!